Zašto nam je lajk toliko važan?

“Lajk” ili “sviđanje” u najširem kontekstu znači prepoznavanje, davanje nekog stepena važnosti, izdvajanje od drugog (onog bez lajka/sviđanja). Kada bismo ga projektovali na realan svijet on bi mogao biti shvaćen kao situacija u kojoj komšiji poželimo dobro jutro, u prolazu pomilujemo dijete po kosi, zagrlimo starog prijatelja. U TA za takva ponašanja kažemo : „davanje pozitivnih STROUKOVA“ (stroke, eng. – milovati, gladiti).

Strouk je jedinica prepoznavanja.

Zvuči banalno, a zapravo, se odnosi na psihološki važnu komponentu koja se tiče doživljaja lične vrijednosti i stepena prihvaćenosti od drugih. Kvalitet našeg emocionalnog razvoja direktno zavisi od količine stroukova koje primamo iz okruženja. Strouk je ono što nas održava u životu. Toplina, bliskost, sigurnost. Projektovana na paralelnu, online-stvarnost, podrška i njegovanje se doslovno broje količinom “sviđanja” tj “lajkova”.

Kada bismo jedni drugima upućivali samo pozitivne znake prepoznavanja ovaj svijet bi sigurno bio mnogo prijatnije mjesto za život svih nas. No, takav svijet  odolijeva realizaciji upravo zbog svoje utopijske komponente. Nema novčića sa “dvije glave” ili “dva pisma”. Nema dana bez noći. Sviđanje bez nesviđanja, ne bi bilo to što jeste. Od nesviđanja (“dislajka”) kroz evoluciju nismo uspjeli pobjeći, niti ga zabraniti. Ono je prirodno data reakcija, vrlo snažna i uglavnom burnija od sviđanja. Proizilazi iz bazičnih emocija: tuge, ljutnje ili straha. Ekstremna “nesviđanja” imaju zaštitnu ulogu, u prepoznavanju opasnosti ili pripremi organizma na neprijatne draži. Takve reakcije su takođe STROUK, samo NEGATIVAN. Daju važnost, izdvajaju iz većine, znače prepoznavanje ali ovog puta u kontekstu odbojnosti, straha, otpora ili osude. “Dislajk” tj negativan strouk tako uvijek pokreće (negativnu) emociju u nama i nikada nas ne ostavlja ravnodušnim.

Ravnodušnost ili odsustvo reakcije, sa treće strane, može biti neprijatnije iskustvo čak i od “nesviđanja”. Toliko neprijatno da se pod zlostavljanjem, osim fizičkog ili emocionalnog, ubraja i zanemarivanje tj. odsustvo brige o onome kome je ona potrebna (djeci, starima…). Ignorisanje je takođe vid nasilja, koje ostavlja spolja nevidljive, ali drastične posledice po emocionalno biće čovjeka.

Šta u realnom životu rade ljudi koji ne dobijaju dovoljno pažnje? Nastoje da je dobiju. Ako ne uspiju da se izbore za “lajk”, izboriće se za “dislajk“. Put ka dislajku je uglavnom lakši, a sam strouk je, gotovo po pravilu, intenzivniji. Unutrašnje Dijete osobe koja ne dobija dovoljno pozitivne podrške, zaključuje sljedeće: “ Ako nisam dovoljno dobar za pozitivan strouk (lajk), onda ću se pobrinuti da dobijem što više negativnih (dislajk), jer od nečega mora da se živi.” U pozadini društveno nepoželjnog ponašanja stoji potreba za prepoznavanjem, iza koje leži još dublja potreba za emocionalnim preživljavanjem. Tako dobijamo objašnjenje za razloge nasilnog ili agresivnog ophođenja prema drugima. Nastojanje da se izazove snažna reakcija (ljutnja ili po mogućnosti strah), da se bude primijećen i vrednovan na kakav god način. Samo da se ne ostane sasvim neprimijećen. Ovo spada u bazičnu potrebu za “psihološkim njegovanjem”. Po Maslovljevoj hijerarhiji, emocionalne/psihološke potrebe su prve sljedeće, nakon bioloških potreba za hranom, vodom i skloništem. Kada podmirimo tjelesne prohtjeve, na red dolaze oni za prihvatanjem, ljubavlju i njegom. Ako oni izostanu, tragamo dalje, makar i za njihovim suprotnostima, samo da ne ostanemo sasvim bez reakcije okruženja.

Dobit od biranja “dislajka”, kao načina da se psihološki preživi, jeste i ta što sličan put biraju mnogi drugi, čime se stvara iluzija o njegovoj ispravnosti. U takvoj grupi, osoba će dobiti podršku za “hrabrost i snagu”, kojima se agresija često negira i racionalizuje. Nasilan put, u očima onih koji ga biraju, postaje i superiorniji od drugih, baš zato što je težak (“biraju ga samo “najjači/najbolji”). Tako se, davno izgubljeni doživljaj lične vrijednosti, obnavlja. Okruženje koje obezbjeđuje “psihološko preživljavanje” postaje “dovoljno dobar” supstitut porodice tj. mjesta u kojem se bliskost može ponovo osjetiti.

Shvaćen kao strouk, “lajk” zaista postaje mjerilo stepena zadovoljstva /nezadovoljstva utiskom koji ostavljamo na druge. Predstavlja moderan način psihološkog njegovanja, koje od drugih, kroz “lajk” dobijamo.

Ukoliko ti se dopao sadržaj, možeš ga podijeliti.
  • 65
    Shares


Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *